Reka Gradac

Gradac je alogeni, ponorski vodotok sa odlikama periodske sušice. Izvorišni deo reke, odnosno sli-vovi njegovih sastavnica Zabave, Klokočevca i Bu-kovske reke su izgrađeni od vododržnih stena sa normalnom hidrografskom mrežom i pretežno povr-šinskim oticajem.

Međutim, neposredno nizvodno od sastavka tih re-ka, dolina Gradca je usečena u krečnjačke stene, ta-ko da je procenom karstifikacije, došlo do formiranja sistema podzemnih kanala i šupljina ispod nivoa reč-nog korita. Vode gradca poniru u otvorenim pukoti-nama ili nanosnom materijalu u rečnom koritu.

Na sektoru doline od sastavka do Gračanskih vre-la, dužine 14 km, Gradac presušuje u potpunosti, od-nosno na krašim ili dužim deonicama, sve u zavisno-sti od proticaja reke. Ovaj deo doline zato se i naziva Suvaja.

Gračanska vrela se javljaju u dve zone isticanja. Prva, uzvodnija, izvorišta (Crna i Velika vrela) pred-stavljana su sa sedam izvora na levoj obali reke, raspoređenih na dužini od stotinak metara na na-dmorskoj visini 263-265m. Najači je drugi izvor, koji izbija iz nešto izdignutijeg grotla-pećine na levoj obali.

R.Lazarević (1996.god.) daje hidrološke podatke o Gradcu za 1986.god. po kojima srednji proticaj iznosi 2.900 l/s, minimalni 500 l/s a maksimalni 81.500 l/s.

Polovinom osamdesetih godina prošlog veka,zbog teškoća  u  vodosnabdevanju  grada  Valjeva, zadnjih

Klisura reke Gradac,sa njegovim pritokama, po izu-zetnim odlikama i po stepenu očuvanosti, pripada ma-nje poznatim, prirodnim vrednostima Srbije. Među po-znavaocima i zastupnicima ideje zaštite prirode, ovaj lokalitet je veoma poznat i vrlo visoko ocenjen. Inače, on leži južno od Valjeva i uliva se neposredno u njemu u Kolubaru kao desna pritoka.

Malo je reka u Srbiji sa tako interesantnim hidrogra-fskim obeležjima svog vodotoka, hidrogeološkim oso-benostima slivnog podrjučja i neposrednim, životnim  značajem  za  stanovništvo  u  svojoj okolini, kao što je reka Gradac.